Slobodni radikali (oksidanti). „Glavni osumnjičeni“ u vezi između negativnih uticaja okruženja i neplodnosti jesu slobodni radikali ili oksidanti. To su nestabilni molekuli koji obično sadrže kiseonik i koji se oslobađaju kao nusprodukt mnogih prirodnih hemijskih procesa u telu. Infekcije, hemikalije i drugi negativni uticaji iz okruženja mogu stvoriti visok nivo ovih elemenata. Visok nivo slobodnih radikala može naneti veliku štetu i čak uticati na genetski materijal u ćelijama. Sperma je naročito podložna negativnim uticajima ovih oksidativnih procesa. Postoje izveštaji koji ukazuju da se značajan nivo oksidanata pojavljuje u semenu oko 25% neplodnih muškaraca. Dodatna istraživanja su u toku.

Izlaganje hemikalijama koji liče na estrogen ili ometaju hormone. Studije rađene u Evropi pokazuju pogoršanje u nivou muškog reproduktivnog zdravlja i porast raka prostate i testisa. Mnogi istraživači za ovo sumnjiče faktore iz okruženja, naročito hemikalije koje ometaju hormone. Hemikalije koje su nalik estrogenu su poseban razlog za zabrinutost. Prekomerno izlaganje estrogenu kod životinja muškog pola smanjuje broj Sertolijevih ćelija (ćelije neophodne za inicijalni razvoj spermatozoida). Neke od hemikalija koje su pod istragom uključuju sledeće: Bisfenol A (nalazi se u plastičnoj ambalaži i ima jake estrogene efekte u malim dozama); Ftalati (hemikalije koje se koriste za omekšavanje plastike); Pesticidi poput DDT-a, aldrina, dieldrina, PCP, dioksini i furani.

Hidrokarboni i druge industrijske hemikalije. U studijama iz 2000. i 2001. godine nađeno je da su radnici u petrohemijskoj i gumenoj industriji koji su bili hronično izloženi hidrokarbonima (etilbenzin, benzin, toluen, iksilen) imali niži nivo broja i kvaliteta spermatozoida od prosečnog.

Izlaganje teškim metalima. Hronično izlaganje teškim metalima poput olova, kadmijuma ili arsena može uticati na kvalitet sperme. Prisustvo ovih metala u tragovima u semenu izgleda inhibira fukciju enzima u akrozomu.

Terapije zračenjem. X zraci i drugi oblici radiacije utiču na svaku ćeliju koja se ubrzano deli, tako da su ćelije koje proizvode spermatozoide vrlo osetljive na uticaj radijacije. Ćelijama izloženim značajnom nivou radijacije može biti potrebno do dve godine da povrate normalnu produkciju spermatozoida, a u težim slučajevima može se desiti da se nikada ne oporave.

Varikocele. Proširena vena unutar skrotuma (varikocele su prisutne kod 15 do 20% svih muškaraca i kod 25 do 40% neplodnih). Neke teorije koje podržavaju moguć uticaj varikocele na neplodnost smatraju sledeće:

- Varikocele mogu delimično ometati prolaze kuda ide sperma.

- Varikocele mogu podići temperaturu testisa.

- Varikocele mogu izazvati više nivoe azotnog oksida, supstance koja ima povoljan efekat na protok krvi i druge funkcije, ali koja može, u prevelikoj količini, oštetiti spermu.

- Varikocele mogu blokirati dostavu kiseonika do sperme.

Istraživanja pokazuju da samo varikocele koje su dovoljno velike da se napipaju mogu uticati na plodnost. S druge strane, osmogodišnja studija koja je uključivala muškarce sa i bez varikocela nije pronašla razlike u kvalitetu sperme ili sposobnosti za začeće. Efekat varikocele na plodnost ostaje do kraja nejasan.

Autoantitela. Auto-imunitet je pojava gde antitela imunog sistema organizma napadaju određene ćelije, pogrešno ih identifikujući kao strana tela. U slučaju muške neplodnosti, ova tzv. autoantitela napadaju spermatozoide. Antitela se vezuju za određene delove spermatozoida, poput glave ili repa i, u zavisnosti od mesta vezivanja, izazivaju različite probleme: spermatozoidi mogu da se slepe jedni za druge; mogu izgubiti sposobnost za penetraciju u jajnu ćeliju.

Vazektomija. Vazektomija, osnovna procedura namerne sterilizacije kod muškaraca, najčešći je uzrok napada antitela na spermatozoide. Stručnjaci smatraju da je tipičan razvoj situacije sledeći: vazektomija deluje tako što preseca vas deferens, cev koja nosi spermu iz testisa u uretru. Nakon vazektomije, spermatozoidi nastavljaju da se proizvode ali, umesto da budu ograničeni na reproduktivne kanale, oni cure u ostatak tela. U tom slučaju, imuni sistem ih može doživeti kao strane napadače i napasti antitelima.

Retrogradna ejakulacija. Retrogradna ejakulacija se javlja kada se mišići uretre ne grče na odgovarajući način tokom orgazma, pa se sperma vraća u bešiku umesto da ide napolje kroz uretru. Ovo može biti posledica brojnih stanja: Operacija bešike ili prostate, dijabetes, multipleks skleroza, povrede kičmene moždine, privremeni nusefekat određenih lekova.

Fizičke ili strukturalne abnormalnosti. Bilo koja strukturalna abnormalnost koja utiče na testise, kanale ili druge delove reproduktivne strukture može imati značajnog efekta na plodnost. Neki specifični uzroci takvih abnormalnosti uključuju sledeće: Nespušteni testisi (kriptorhizam). U nekim slučajevima, postoji neuspeh spuštanja testisa iz abdomena u skrotum tokom fetusnog života. Blokade u kanalima koji transportuju spermu. Neki muškarci se rađaju sa blokadom u epididimisu ili duktus ejakulatorijusu koji kasnije utiču na plodnost. Anorhia. Ovo je vrlo retko stanje gde je muškarac rođen bez testisa. Siringomielia. Ovo je oboljenje kičmene moždine koje rezultira aspermijom (odsustvo ejakulata). Hipospadia. Ovo je urođeni defekt u kojem je urinarni otvor sa donje strane penisa. Može se hiruški ispraviti.

Rak. Stope rađanja među onima koji su preživeli rak su samo 40 do 85% od očekivanih. Određene vrste raka, naročito rak testisa ozbiljno ugrožavaju proizvodnju spermatozoida. Osnovne metode u terapiji raka, poput hemoterapije i zračenja, mogu ugroziti kako jajne ćelije, tako i spermatozoide. Što je terapija zračenjem bliža oblasti reproduktivnih organa, to je veći rizik od neplodnosti. Na sreću, iako neki muškarci ne mogu da proizvedu spermu čak do pet godina nakon terapije zračenjem, proizvodnja se na kraju može oporaviti. Hemoterapija sa sastojcima koji mogu oštetiti reproduktivnu funkciju više utiče na plodnost muškaraca nego žena. Muškarci koji moraju da budu podvrgnuti ovim vrstama terapije mogu razmotriti opciju zamrzavanja sperme i njene kasnije upotrebe u metodama veštačke oplodnje.

Infekcije. Postoje neka sporenja oko uticaja infekcija na plodnost. Jednostavno uočavanje prisustva infekcije kod neplodnih muškaraca ne znači obavezno da to ima veze sa samom neplodnošću. Neki stučnjaci veruju da imuni odgovor na neke infekcije može osloboditi oksidante, hemijski nestabilne čestice koje mogu oštetiti spermu. Međutim, tačan uticaj ovog procesa na kvalitet sperme ostaje nejasan. Infekcije mogu izmeniti likviditet semena i pokretljivost spermatozoida, iako su ovo verovatno samo privremeni efekti.

Među infekcijama koje najviše utiču na plodnost su sledeće:

Polno prenosive bolesti. Ponovljeni slučajevi hlamidije ili gonoreje (Pogledaj dodatak na poglavlje 1) se često dovode u vezu sa muškom neplodnošću. Ljudski papiloma virus koji je uzrok polnih bradavica takođe može biti faktor rizika.

Mikoplazma. Mikoplazma je infektivni organizam koji se vezuje za ćelije sperme i umanjuje njihovu pokretljivost.

Zauške. Kada se zauške jave posle puberteta, u 25% slučajeva oštećuju testise kod muškaraca.

Infekcije žlezda urinarnog trakta ili genitalija. Infekcije žlezda koje mogu uticati na plodnost uključuju prostatitis (prostata), orkitis (testisi), semino-veskulitis (u žlezdama koje proizvode semen), ili uretritis (uretra).Čak i nakon uspešnog lečenja antibioticima, infekcije u testisima mogu ostaviti tkivo (scar tissue) koje blokira epididimis.

Ostala medicinka stanja koja izazivaju neplodnost. Ostala medicinska stanja koja mogu uticati na mušku plodnost uključuju bilo koje teške povrede ili veće operacije, dijabetes, sidu, oboljenje štitne žlezde, srčan udar, otkazivanje jetre ili bubrega, hroničnu anemiju.

Lekovi. Efekti lekova na kvalitet i broj spermatozoida još uvek nisu ozbiljnije ispitani. Mnogi lekovi se često prepisuju bez dovoljno znanja o tome kako utiču na plodnost. Anabolički steroidi (koje koriste mnogi sportisti) moraju biti predmet posebne pažnje jer se zna da ozbiljno utiču na produkciju sperme. Među ostalim lekovima koji mogu uticati na mušku plodnost su: cimetidin, sulfasalazin, salazopirin, metadon, metotreksat, fenitoin, kortikosteroidi, spironolakton, tioridazin i blokeri kalcijum kanala.

• Vazektomija. 56% muškaraca u studiji je htelo da ponište ovu proceduru kojoj su se ranije podvrgli.
• Varikocele (proširenje vene unutar skrotuma) 14 %
• Nepoznat uzrok 8%
• Nedostatak spermatozoida 6% .

Skoro svi veći fizički i mentalni stresovi mogu privremeno smanjiti broj spermatozoida. Neka uobičajena stanja i situacije koje negativno utiču na plodnost uključuju sledeće:

Emocionalni stres. Stres može da ometa hormon GnRH i smanji broj spermatozoida.

Seksualni problemi. U oko 1 % slučajeva, impotencija, prevremena ejakulacija i psihološki ili emotivni problemi u vezi mogu doprineti muškoj neplodnosti. Lubrikanti koji se koriste sa kondomima, a koji uključuju spermicide, ulja i vazelin, mogu loše uticati na nivo plodnosti.

Pregrejavanje testisa. Pregrejavanje – usled povišene telesne temperature, sauna, vrelih kupki, uslova na radu i sl. – mogu privremeno smanjiti broj spermatozoida.

Zloupotreba supstanci. Upotreba teških droga (uključujući marihuanu) može smanjiti kvalitet sperme za čak 50%. Teža zloupotreba alkohola takođe negativno utiče na plodnost muškarca.

Pušenje. Pušenje negativno utiče na pokretljivost i dugovečnost spermatozoida i može izazvati genetske promene koje utiču na nasleđe. Studije pokazuju da muškarci i žene koji puše imaju manje uspeha u začeću i niži seksualni nagon.

Nepravilna ishrana. Nedostatak određenih nutritienata poput vitamina C, selena, cinka i folne kiseline, može biti poseban riziko-faktor za neplodnost.

Gojaznost. Neke studije su otkrile vezu između gojaznosti i neplodnosti kod muškaraca koji imaju preko 20% viška masnih naslaga.

Biciklizam. Ovaj sport se dovodi u vezu sa potencijalnom impotencijom i neplodnošću. Konstantni pritisak od sica na biciklu može oštetiti krvne sudove i nerve koji su odgovorni za erekciju. Mauntin biciklizam koji podrazumeva vožnju po neravnom terenu izlaže regiju perineuma udarima i vibracijama i povećava rizik povreda skrotuma. Prevencija je pravljenje češćih pauza tokom vožnje bicikla, nošenje specijalno postavljenih šorceva i korišćenje anatomskih siceva.

Genetski faktori. Problemi u genima koji regulišu mušku plodnost i u samom genetskom materijalu sperme mogu snažno doprineti problemu neplodnosti kod muškaraca. U stvari, čak i kod muškaraca koji nemaju problema sa plodnošću, 19% spermatozoida su genetski defektni. Defektni geni se mogu naslediti, biti rezultat loših uticaja sredine (radijacija) ili kombinovano. Defektan genetski materijal. Sperma nosi polovinu genetskom materijala u stvaranju ljudskog bića. Nađeno je da neplodni muškarci imaju relativno visok procenat spermatozioda sa pokidanim ili oštećenim DNK. Genetski faktori koji naročito utiču na proizvodnju i kvalitet sperme. Abnormalnosti u genima koji regulišu proizvodnju i kvalitet sperme su glavni faktor kod muške neplodnosti. Neka istraživanja pokazuju da oko 10% slučajeva muške neplodnosti može biti posledica genetskih problema u akrozomu. Akrozom je membrana na glavi spermatozoida koja je ključna za probijanje jajne ćelije tokom oplodnje. Jedna studija predlaže da je trudnoća ugrožena ako više od 7% spermatozoida ima abnormalnosti u akrozomu. Nasleđeni poremećaji koji utiču na plodnost. Određeni nasleđeni poremećaji mogu uticati na plodnost. Oni uključuju sledeće: Pacijentima sa cističnom fibrozom često nedostaje ili je ometen vas deferens (kanal koji nosi spermu); pacijenti sa Klajnfelterovim sindromom nose dva X i jedan Y hromozom (normalno je jedan X i jedan Y), što vodi oštećenjima unutar testisa tokom puberteta, iako ostali fizički atributi muškosti ostaju neugroženi; Kartagenerov sindrom je redak poremećaj koji može uticati na pokretljivost spermatozoida; policistično oboljenje bubrega, relativno čest genetski poremećaj koji uzrokuje stvaranje velikih cisti na bubrezima i drugim organima – može izazvati neplodnost kao prvi simptom ako se ciste rezviju u reproduktivnom traktu.

NEPLODNOST KOD MUŠKARACA nastavak (2. deo)…

Pre nego što se započne sa ispitivanjima, lekar će se detaljno upoznati sa zdravstvenom istorijom para, a obaviće i fizički pregled oba partnera, kako bi utvrdio da li postoje znaci koji bi uputili na uzrok problema. Lekara će zanimati detalji koji se tiču vašeg menstrualnog ciklusa, kao i vaše seksualne navike i istorijat hirurških intervencija ili bolesti, te bi trebalo da budete spremni da odgovorite na ova pitanja. Mnoge klinike pacijentima daju da popune obrasce pomoću kojih će dobiti sve ove informacije. Fizički pregled takođe može lekaru obezbediti korisne informacije, i on će obratiti posebnu pažnju na važne kliničke znake poput neuobičajene maljavosti, preterano masne kože, ili prisustva mlečnog iscetka iz dojke.

Međutim, za većinu parova, potrebne su dalje pretrage kako bi se utvrdila dijagnoza. Ova specijalizovana ispitivanja predstavljaju medicinsku obradu problema neplodnosti, i mogu se uspešno obaviti u roku od mesec dana. Važno je da čitava procedura bude pravilno vremenski usklađena sa menstrualnim ciklusom, a ovaj strateški plan se dokazao kao koristan u praksi.

Prvi dan krvarenja se naziva Dan 1, i tada se mogu obaviti analize sperme. Hormonalno testiranje krvi žene na prolaktin, LH, FSH, TSH se može izvršiti između trećeg i petog dana ciklusa, a zatim sledi histerosalpingogram (rendgensko snimanje materice i jajovoda). Ultrazvuk kojim se osmatra ovulacija se radi između 11. i 16. dana, što se takođe koristi za određivanje vremena obavljanja PCT-a (postkoitalnog testa), tokom kojeg se analizira i cervikalna sluz. Nivo progesterona u serumu se meri 21. dana, oko sedam dana nakon ovulacije, čime se obezbeđuje uvid u kvalitet ovulacije. Laparoskopija se može izvršiti u toku istog meseca (od 20. do 25. dana), i može se po želji kombinovati sa biopsijom endometrijuma.

Primenom ovog plana nema gubljenja vremena, a parovi mogu biti uvereni da će mogući razlog koji uzrokuje neplodnost, ukoliko postoji, biti otkriven u toku mesec dana.

Medicinsku obradu ne bi trebalo obustaviti kada se problem utvrdi – i dalje je bitno obaviti sva ispitivanja, s obzirom da je moguće da neplodni parovi pate od nekoliko različitih problema. Mnoge bolesti, kao što su zapaljenska obolenja gornjeg genitalnog trakta (eng. pelvic inflammatory disease, ili PID), koja mogu dovesti do blokade jajovoda, su „tihe“, odnosno pacijent nema apsolutno nikakve znake ili simptome.

Nepravilni rezultati jednog testa ne znače obavezno da postoji problem, te će možda biti potrebno ponoviti test kako bi se potvrdilo da je reč o stalnom problemu.

Ponekad pacijentima može biti teško da se pomire sa činjenicom da postoji neki teži problem koji predstavlja značajnu prepreku za začeće trudnoće. Istina može biti gorka, ali je daleko bolje suočiti se i izboriti sa njom, nego živeti u iluziji! Sa naprednom reproduktivnom tehnologijom kakva nam je danas dostupna, uvek postoji rešenje, bez obzira kakav je problem u pitanju, ali zapamtite da ukoliko ne možete inteligentno utvrditi problem, ne možete ni pronaći rešenje!

Na žalost, vrlo je uobičejeno da se ispitivanja obavljaju samo delimično, a ponekad se uopšte ni ne vrše. Često se sa lečenjem počinje i pre postavljanja dijagnoze. Sa druge strane, nekim lekarima je potrebno toliko dugo da obave ispitivanja da pacijentima postane muka od svega – na kraju krajeva, oni žele lek!

Par se mora posmatrati zajedno, a prvi test koji se mora obaviti je analiza sperme. Na žalost, ponekad se dešava da žena bude podvrgnuta bezbrojnim ispitivanjima (ponekad i više puta!), a da za to vreme muževljeva sperma (gde je ustvari problem) nije ispitana niti jednom.

Tek se nakon potpune medicinske obrade može pristupiti osmišljavanju plana lečenja, kada ćete morati da donesete odluke u vezi sa mogućnostima lečenja koje vam stoje na raspolaganju.

]]> http://sterilitet.wordpress.com/2008/11/14/u-potrazi-za-uzrokom-problema-osnovna-medicinska-ispitivanja/feed/ 0 sterilitet razgovor-sa-lekarom http://sterilitet.wordpress.com/2008/11/13/ovulacija-cinjenice-i-utvrdivanje-dana/ http://sterilitet.wordpress.com/2008/11/13/ovulacija-cinjenice-i-utvrdivanje-dana/#comments Thu, 13 Nov 2008 12:31:03 +0000 sterilitet http://neplodnost.wordpress.com/?p=53 ]]> Ovulacija – činjenice

Do ovulacije dolazi kada se jajna ćelija koja je sazrela u jajniku odvoji i započne svoj put jajovodom u matericu. Unutrašnji zid materice zadebljava, pripremajući se da primi oplođenu jajnu ćeliju. Jajna ćelija živi do 24 sata, a spermatozoidi do tri dana, tako da „plodni dani“ teorijski traju nekoliko dana, tokom kojih može doći do začeća.

Načini utvrđivanja ovulacije

Najsigurnija metoda utvrđivanja ovulacije je proučavanje reakcija svog tela i promena u toku ciklusa:

1. Cervikalna sluz – na početku ciklusa (odmah po završetku menstruacije) možete primetiti mutnu, lepljivu i gustu sluz nalik belancetu koja izlazi iz vagine koja sa približavanjem plodnih dana postaje obilnija, izbistri se i počne se vući. Zadnji dan takvog iscedka je žena najplodnija – tad nastupa ovulacija. Zadatak takvog iscedka je da olakša spermatozoidima prolaz u matericu.
Posle završetka ovulacije količina sluzi se ponovno smanji i postane gusta i ljepljiva.

2. Povećanje telesne temperature (bazalne temperature) – za vreme ovulacije (kod odvajanja jajne ćelije) se telesna temperatura poveća za 0,3 do 1°C zbog hormona progesterona koji je potreban da u telu prouzrokuje povećanje temperature. To znači da su plodni dani 2-3 dana pred povećanje temperature i moguće još na sam dan povišene temperature. Posle ovulacije ostane temperatura do sledeće menstruacije na višem nivou i u slučaju trudnoće. Pri utvrđivanju ovulacije po toj metodi važno je da jedno određeno vreme ujutro redovno merite temperaturu i zapisujete je u tabelu (grafikon). Poslie nekoliko meseci redovnog merenja bazalne temperature biće vam poznat dan povećane temperature, a tako i vreme ovulacije (2-3 dana pre povećanja!). Merenje bazalne temperature:
Bazalna temperatura se meri odmah ujutro posle ustajanja, i to pod jezikom ili u anusu, posle bar 6-satnog mirnog spavanja. Treba je meriti svaki dan u isto vreme. Na bazalnu temperaturu mogu uticati: sredstva za smirenje, spavanje ili stimulansi.

3. Bolovi u donjem delu stomaka – približno petina žena ovulaciju »oseti« kao slab bol (»probadanje u malom stomaku«) koja može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati.

4. Ovulacijski testovi – utvrđuju povećanu količinu luteinizirajućeg hormona (LH) u urinu kojeg proizvodi mozak i koji prouzrokuje ovulaciju. Ovi testovi su precizniji i sigurniji od merenja telesne temperature i mogu predvidjeti ovulaciju i do 36 sati pre, ali ipak nisu stoprocentno pozdani. Naime, mogu najaviti i lažno odvajanje jajne ćelije, jer daju samo pozitivan ili negativan rezultat, a ne vrednosti, a moguće je da LH poraste i bez ovulacije. Test ne upotrebljavamo svaki dan u ciklusu, nego par dana pre sredine ciklusa (kod 28-dnevnog ciklusa – 11. dan).

]]> http://sterilitet.wordpress.com/2008/11/13/ovulacija-cinjenice-i-utvrdivanje-dana/feed/ 1 sterilitet ovulacija http://sterilitet.wordpress.com/2008/11/05/ovulacija-standardna-kalendarska-metoda/ http://sterilitet.wordpress.com/2008/11/05/ovulacija-standardna-kalendarska-metoda/#comments Wed, 05 Nov 2008 12:50:16 +0000 sterilitet http://neplodnost.wordpress.com/?p=47 ]]> Za one žene kojima cilkus u proseku traje od 26 do 32 dana može se sa priličnom pouzdanošću primeniti standardna metoda koja ne zahteva previše brojanja i računanja.

Po ovoj pojednostavljenoj metodi plodni dani dani se javljaju negde unutar perioda obeleženog na ilustraciji:

1929-30. godine u radovima austrijskog anatoma Hermana Knausa i japanskog hirurga Kijusaki Ogino, precizirano je vreme ovulacije tokom polnog ciklusa. Zanimljivo je da su metode istraživanja ovih lekara bile različite a rezultati neverovatno slični.

Osnovni principi teorije Ogino-Knausa mogu da se izlože na sledeći način:

1. Plodne periode treba određivati za svaku ženu posebno, a ne prema standarnom ciklusu od 28 dana, koji zapravo predstavlja srednju vrednost trajanja menstruacije. Kod svake žene postoje manja ili veća odstupanja od te vrednosti.

2. Trajanje menstruacije ne treba računati po nedeljama, nego po danima, jer se samo tako može dovoljno pouzdano odrediti početak sledećeg krvarenja.

3. Trajanje ovulacije povezano je sa prethodnom menstruacijom, što znači da ga treba određivati brojanjem unazad, počinjući od dana za koji se predviđa da će biti poslednji dan naredne menstruacije.

Za svaku ženi je jako važno da pravilno odredi trajanje menstrualnog ciklusa. U tu svrhu je korisno imati kalendarčić i barem tokom deset meseci ili godinu dana obeležavati u njemu prve dane ciklusa.

Za prvi dan se uzima onaj kada se pojavljuje krv, makar i u neznatnim količinama, a za poslednji se smatra poslednji „čisti“ dan tj. dan pred početak novog ciklusa.

Vrlo retko se dešava da je ciklus tačan „kao sat“, odnosno da traje tačno određeni broj dana (recimo 28), obično menstruacija žuri ili kasni po 2-3 dana. U životu su česte stresne situacije ili zdravstvena stanja koja mogu uticati na tok ciklusa.

Osnovne metode određivanja trajanja ovulacije:

1. KALENDARSKA METODA (metoda ritma) zasnovana je na određivanju plodnog perioda prema proučavanju menstrualnih ciklusa. Oslanjajući se na istraživanja Ogina i Kanausa, holandski autori Holt i Smalder su razradili model koji se ispostavio najprecizniji od svih. Autori su prihvatili period ovulacije u okvirima od 5 dana, tj. između 16-tog i 12-tog dana pre prvog dana naredne menstruacije. (vidi sliku 1). Pretpostavimo da kod određene žene trajanje menstrualnog ciklusa iznosi 28 dana, brojaćemo od očekivanog poslednjeg dana ciklusa unazad. Imajući u vidu da spermatozoidi žive do tri dana uz očuvanje plodnosti, odbrojaćemo te dane na grafikonu sa leve strane, to su 17, 18 i 19. dan ciklusa; pošto znamo da jajna ćelija živi 6-12 sati (prema nekim podacima i do 24 sata) obeležićemo na grafikonu još jedan dan sa desne strane (11. dan). Dakle, plodni period traje tokom 9 dana, tj. od 19. do 11. dana PRE PREDVIĐENOG ZAVRŠETKA CIKLUSA (poslednjeg „čistog „dana).

S obzirom da menstrualni ciklus nije uvek postojan, treba uzeti iz kalendara trajanje poslednji deset ciklusa. Pretpostavimo da je najkraći 26 dana, a najduži 30 dana. Za izračunavanje plodnog perioda koristimo pravila Holta (u slučaju promenljivog ciklusa).

Prvo pravilo dozvoljava da se odredi period predovulacione neplodnosti i sastoji se u oduzimanju 19 dana od najkraćeg ciklusa. U našem slučaju 26-19=7. Znači da je sedmi dan ciklusa poslednji dan predovulacione NEPLODNOSTI. Drugo pravilo sadrži formulu za određivanje postovulacione neplodnosti: od najdužeg ciklusa oduzima se 10. U našem primeru: 30-10=20. Znači da je dvadeseti dan ciklusa prvi dan postovulacione NEPLODNOSTI.

Kalendarska metoda ima svoje prednosti. Pre svega, jednostavna je u korišćenju i mnogi parovi je uspešno koriste za planiranje porodice. Kod pravilnog korišćenja ove metode efikasnost je preko 90%. Kalendarska metoda se ipak ne može preporučiti kod neregularnih ciklusa, kod kontraindikacije trudnoće, u periodu nakon porođaja ili abortusa. Ova metoda je teoretska tj. zasnovana na teoretskim pretpostavkama i zato ne može predvideti slučajne poremećaje u trajanju ciklusa.

2. TAČNA TEMPERATURNA METODA i ostali načini

Sindrom policističnih jajnika je problem koji nastaje kada su hormoni u ženskom telu van ravnoteže. Može izazati probleme sa vašom menstruacijom i otežati začeće. Ovaj sindrom takođe može izazvati neželjene promene u vašem izgledu. Ukoliko se ne leči, tokom vremena može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su dijabetes i srčane bolesti.

Sindrom policističnih jajnika je čest, pogađa jednu od petnaest žena. Simptomi često počinju da se javljaju u pubertetu. Lečenje može pomoći da se simptomi drže pod kontrolom i spreče dugoročni problemi.

Šta su hormoni, i šta se dešava kada imate sindrom policističnih jajnika?

Hormoni su hemijski glasnici koji pokreću mnoge procese, uključujuči rast i proizvodnju energije. Često je zadatak jednog hormona da pokrene oslobađanje nekog drugog hormona.

Iz razloga koji nisu potpuno poznati, u slučajevima sindroma policističnih jajnika hormoni bivaju izbačeni iz ravnoteže. Promena u slučaju jednog hormona izaziva promene kod drugog hormona, što opet izaziva promenu kod sledećeg. Na taj način se ulazi u začarani krug neuravnoteženih hormona. Na primer:

• Polni hormoni su izbačeni iz ravnoteže. Jajnici inače proizvode malu količinu muških polnih hormona (androgeni hormoni). U slučaju ovog sindroma, oni počinju da proizvode malo više androgenih hormona. Ovo može da dovede do prestanka ovulacije, pojave akni, kao i prekomerne maljavosti lica i tela.
• Organizam nije u stanju da pravilno upotrebljava insulin. Kada telo ne može da valjano upotrebljava insulin, nivo šećera u krvi raste. Tokom vremena, ovo uvećava vaše izglede da dobijete dijabetes.

Koji su simptomi?

Simptomi su u početku obično blagi. Može se desiti da imate samo neke od simptoma ili mnoge od njih. Najuobičajeniji simptomi su:

• Akne.
• Dobijanje na kilaži i poteškoće sa skidanjem težine.
• Prekomerna maljavost lica i tela. Često žene dobijaju deblje i tamnije dlake po grudima, stomaku i leđima.
• Proređivanje kose.
• Neredovne menstruacije. Žene koje imaju sindrom policističnih jajnika često imaju manje od devet menstruacija godišnje. Neke žene uopšte nemaju menstruaciju. Ostale imaju veoma jako krvarenje.
• Problemi sa neplodnošću. Mnoge žene koje imaju ovaj sindrom imaji probleme sa začećem (neplodnost).
• Depresija.

Većina žena sa sindromom policitičnih jajnika ima mnoštvo malih cisti na jajnicima. Odatle i samo ime sindroma. Ciste nisu štetne, ali dovode do hormonalne neravnoteže.

Šta uzrokuje sindrom policističnih jajnika?

Simptomi ovog sindroma za uzrok imaju promene nivoa hormona. Može postojati jedan ili više uzroka promene nivoa hormona.

Čini se da je ovaj sindrom nasledan, tako da su šanse da ga imate veće ukoliko neka od žena u vašoj familiji pati od pomenutog sindroma, ima neredovne menstruacije ili dijabetes. Sindrom policističnih jajnika može biti nasleđen kako sa majčine, tako i sa očeve strane.

Na koji način se otkriva sindrom policističnih jajnika?

Da bi dijagnostikovao ovaj sindrom, lekar će:

• Postaviti pitanja u vezi sa vašom zdravstvenom istorijom, simptomima i menstrualnim ciklusima.
• Izvršiti fizički pregled u cilju pronalaženja znakova koji upućuju na sindrom policističnih jajnika, poput prekomerne maljavosti tela ili povišenog krvnog pritiska. Lekar će takođe razmotriti vašu visinu i težinu kao bi video da li imate normalan indeks telesne mase (ITM).
• Obaviti niz laboratorijskih analiza kako bi proverio nivo šećera, insulina i drugih hormona u vašoj krvi. Hormonalne analize će pomoći da se isključe problemi sa štitnom ili drugim žlezdama, koji bi mogli izazvati slične probleme.

Možda ćete, pored ovoga, biti podvrgnuti i ultrazvučnom pregledu karlice u cilju pronalaženja cisti na vašim jajnicima. Vaš doktor će možda moći da utvrdi da imate sindrom policističnih jajnika i bez ultrazvuka, ali će mu/joj ovaj pregled pomoći da isključi druge probleme.

Kako se leči?

Redovna vežba, zdrava ishrana i kontrola težine su ključni načini lečenja sindroma policitičnih jajnika. Takođe se mogu koristiti i lekovi za kontrolu nivoa hormona. Pored toga, postoje i biljni preparati koji se koriste kao efikasna pomoćna sredstva. Lečenje može umanjiti neprijatne simptome, ali i sprečiti dugoročne zdravstvene probleme.

Prvi korak u kontroli ovog sindroma su redovne vežbe i način ishrane koji je dobar za vaše srce. Ovo može pomoći pri snižavanju krvnog pritiska i holesterola, te smanjivanju opasnosti od dijabetesa i srčanih bolesti. Takođe vam može pomoći da smršate, ukoliko je to potrebno.

• Pokušajte da redovno upražnjavate umerene i/ili intenzivne vežbe. Hodanje je sjajna vežba koja je pogodna za većinu ljudi.
• Jedite hranu koja je dobra za srce. U osnovi, ovaj način ishrane obiluje povrćem, voćem, koštunjavim voćem, mahunarkama i integralnim žitaricama. Takođe ograničava unos namirnica koje su bogate zasićenim mastima kao što su razne vrste mesa, sirevi i pržena hrana. Ukoliko imate problema sa šećerom, pokušajte da jedete otprilike istu količinu ugljenih hidrata pri svakom obroku. Sertifikovani dijetetičar vam može pomoći u planiranju obroka.
• Većina žena sa sindromom policističnih jajnika može imati koristi od smanjenja težine. Čak i gubitak od samo 5 kg može pomoći u balansiranju nivoa hormona i regulaciji menstrualnog ciklusa. Sindrom policističnih jajnika može značajno otežati mršavljenje, stoga sa svojim lekarom razradite plan koji će vam pomoći da u ovome uspete.
• Ukoliko pušite, razmislite o tome da prestanete. Žene koje puše imaju viši nivo androgenih hormona što može pojačati simptome sindroma policističnih jajnika. Pušenje takođe može uvećati rizik od srčanih bolesti.

Lekar vam takođe može prepisati lekove kao što su:

• Kontraceptivne pilule. One vam mogu pomoći pri regulaciji menstrualnih ciklusa i redukciji simptoma poput akni i prekomerne maljavosti lica. Supstanca koja smanjuje nivo androgenih hormona, spironolakton, se može koristiti u cilju dodatne redukcije simptoma. Ovi lekovi se ne prepisuju ukoliko pokušavate da zatrudnite.
• Lek za dijabetes po imenu metformin. Može vam pomoći da održite pod kontrolom nivoe insulina i šećera, te da smanjite nivo androgenih hormona. Ovo smanjuje rizik od dijabetesa i srčanih bolesti, a može i povratiti normalne menstrualne cikluse i plodnost.
• Lekovi za plodnost, ukoliko pokušavate da zatrudnite.

Važno je da posećujete svog lekara radi kontrolnih pregleda, kako biste proverili da li terapija ima efekta, te je promenili ukoliko je potrebno. Možda će takođe biti potrebno da redovno vršite analize usmerene na dijabetes, visok krvni pritisak, i druge potencijalne probleme.

Možda će biti potrebno neko vreme kako bi terapija pomogla kod simptoma kao što su maljavost po licu i akne. U međuvremenu:

• Lekovi protiv akni, oni u slobodnoj prodaji ili oni koji se dobijaju putem lekarskog recepta, mogu pomoći kod dermatoloških problema.
• Depilacija voskom, čupanje pincetom ili brijanje su laki načini da se oslobodite neželjenih dlaka. Elektroliza ili tretmani laserom mogu trajno ukloniti dlake ali su skuplji. Vaš lekar vam takođe može prepisati kremu koja usporava rast malja dok god je redovno koristite.

Suočavanje sa sindromom policističnih jajnika može biti teško. Ako ste tužni ili depresivni, možda će vam pomoći da posetite stručnjaka ili porazgovarate sa drugim ženama koje pate od ovog sindroma. Raspitajte se kod vašeg lekara da li postoje organizovane grupe za podršku, ili ih potražite preko interneta. Činjenica da niste sami može biti od velike pomoći.

!Zabranjeno je preuzimanje ovog teksta u delu ili celosti bez saglasnosti uredništva bloga!

Što je manji broj spermatozoida, veće su šanse da ćete imati problema da postanete otac. Ali, terapije za mušku neplodnost uzrokovanu niskim brojem sermatozoida mogu pomoći. Urolozi su obučeni da procene probleme sa neplodnošću kod muškaraca i mogu vam preporučiti određenu terapiju.

Pored procene i lečenja problema muške neplodnosti, poput niskog broja spermatozoida, vaš lekar može preporučiti i terapiju za vašu partnerku u cilju povećanja njene plodnosti. Ovo može biti kompenzacija za mušku neplodnost. Ukoliko se ostali tretmani pokažu neefikasnim, a nizak broj spermatozoida je jedan od činilaca, veštačka oplodnja ili oplodnja in vitro mogu biti upotrebljene u cilju začeća.

Simptomi

Za većinu muškaraca, jedini znak niskog broja spermatozoida je nemogućnost začeća deteta (neplodnost). Par se smatra neplodnim ukoliko ne uspeju da začnu dete nakon jedne godine redovnih odnosa. Ako je u pozadini narušene proizvodnje spermatozoida hormonalni problem, možda ćete imati još neke znake kao što je smanjena maljavost tela i lica, ili problemi sa seksualnim funkcijama.

Uzroci

Iako u mnogim slučajevima tačan uzrok nije uvek jasan, mogući razlozi za nizak broj spermatozoida mogu uključivati:

• Varikocela. Termin označava proširenje vene unutar skrotuma, što može imati uticaja na proizvodnju spermatozoida. Ovaj čest uzrok muške neplodnosti može biti odstranjen uz pomoć manje hirurške intervencije.
• Oštećeni semenovodi. Nasleđeni zdravstveni problemi, infekcije, operacije ili povrede mogu oštetiti osetljivi sistem semenovoda, koji prenosi spermu od testisa do penisa.
• Anti-spermatozoidna antitela. Muškarci koji poseduju anti-spermatozoidna antitela imaju imuni sistem koji napada sopstvenu spermu. Ovo stanje, često kod muškaraca koji su bili podvrgnuti hirurškoj reverziji prethodno obavljene vazektomije, mogu izazvati i drugi problemi, poput povrede ili infekcije.
• Problemi sa proizvodnjom sperme. Ovi problemi mogu biti izazvani genetskim (naslednim) stanjima kao što je Klajnfelterov sindrom, ili hormonalnim poremećajem, poput nekog zdravstvenog problema koji utiče na hipofizu, žlezdu u vašem mozgu. Ukoliko imate nasledan zdravstveni problem, veća je verovatnoća da ćete imati potpuno odsustvo spermatozoida u spermi (azoospermija).

Faktori rizika

Faktori koji uvećavaju rizik od niskog broja spermatozoida uključuju:

• Genetski ili hormonalni problemi. Određeni zdravstvena stanja, kao što je Klajnfelerov sindrom ili problemi sa proizvodnjom hormona, utiču na proizvodnju sperme.
• Zloupotreba opojnih sredstava. Broj spermatozoida može biti umanjen upotrebom ilegalnih supstanci kao što su kokain ili marihuana.
• Pušenje. Pušenje cigareta utiče na proizvodnju sperme. Pasivno pušenje takođe može izazvati manji broj spermatozoida.
• Gojaznost. Dokazano je da prekomerna težina izaziva hormonalne promene koje utiču na proizvodnju sperme.
• Izloženost otrovima iz okoline. Izloženost terapiji radijacijom, određenim hemikalijama, toploti i nekim lekovima može privremeno smanjiti proizvodnju spermatozoida.
• Lečenje raka. Radiološki tretmani i hemoterapija mogu ugroziti proizvodnju spermatozoida.
• Određene hirurške intervencije i povrede. Operacije i povrede koje imaju uticaj na testise i žlezde koje proizvode hormone mogu uticati i na proizvodnju spermatozoida.

Terapije i lekovi

Terapija za nizak broj spermatozoida zavisi od uzroka. Vaš lekar će obaviti pažljiva ispitivanja, ali se ponekad tačan uzrok nikada ne otkrije. Čak i u tom slučaju, vaš lekar će možda ipak moći da vam preporuči terapiju koja će vama i vašoj partnerki pomoći da zatrudnite. Vaš lekar će takođe želeti da proceni stanje vaše partnerke. Tretmani koji pospešuju žensku plodnost mogu predstavljati kompenzaciju za nizak broj spermatozoida – i time uvećati vaše šanse za trudnoću.

Načini lečenja niske brojnosti spermatozoida uključuju:

• Otklanjanje varikocele. Varikocele su čest uzrok neplodnosti kod muškaraca. To je proširenje vene u skrotumu koje može da izazove smanjenu brojnost spermatozoida i njihov neprirodan oblik. Hirurška intervencija na varikoceli može poboljšati brojnost spermatozoida i uvećati verovatnoću trudnoće.
• Nadoknada hormona. Ako hipotalamus ili hipofiza, žlezde u vašem mozgu, ne proizvoda dovoljne količine hormona, vaš lekar će možda preporučiti hormonalnu terapiju (gonadotropinske inekcije). Takođe postoje i biljna sredstva za koja se smatra da mogu povećati nivo testosterona. U nekim slučajevima potrebno je i po godinu dana redovne terapije da bi se postigla normalna plodnost.
• Lečenje infekcija. Ako analize krvi otkriju visok broj belih krvnih zrnaca, moguće je da imate infekciju reproduktivnog trakta koja ima uticaja na proizvodnju spermatozoida. Terapija antibioticima može izlečiti infekciju, ali ne mora obavezno povratiti plodnost.

Pomoćne reproduktivne metode. Ove metode, takođe poznate pod imenom ART (eng. Assistive Reproductive Techniques), mogu predstavljati efikasno rešenje za muškarce sa niskim brojem spermatozoida, s obzirom da je potrebna samo mala količina spermatozoida. ART metode uključuju:

• In vitro oplodnju ili IVF (eng. In Vitro Fertilization). Tokom IVF žena prima dnevne inekcije hormona tokom pet do dvanaest dana kako bi se stimulisala proizvodnja jajnih ćelija u jajnicima. Kada jajne ćelije sazru, vade se iz jajnika i u laboratorijskim uslovima spajaju sa spermatozoidima. Oplođene jajne ćelije se zatim stavljaju u ženinu matericu.
• Intracitoplazmatične inekcije sperme illi ICSI (eng. Intracytoplasmic Sperm Injections) se koriste zajedno sa IVF kako bi se u žensku jajnu ćeliju ubrizgao jedan jedini spermatozoid.

Prevencija

Čitav niz elemenata vam može pomoći da održite visok broj zdravih spermatozoida – čime ćete povećati šanse za začeće. Evo nekoliko odluka o načinu života koje mogu biti od pomoći:

• Nemojte pušiti. Pušenje može naškoditi spermi i ugroziti proizvodnju spermatozoida i libido. Pasivno pušenje takođe može izazvati nisku brojnost spermatozoida.
• Izbegavajte prekomerno piće. Prekomerno konzumiranje alkoholnih pića (više od dva pića dnevno za muškarce) dokazano smanjuje proizvodnju spermatozoida i utiče na libido.
• Klonite se opojnih droga. Supstance, uključujuči anaboličke steroide, marihuanu i kokain mogu da utiču na proizvodnju spermatozoida i libido.
• Ostanite u formi. Gojaznost je povezana sa smanjenom proizvodnjom spermatozoida.
• Nemojte se podvrgavati vazektomiji. Ako postoji bilo kakva mogućnost da ćete u budućnosti poželeti da budete roditelj, koristite druge metode kontracepcije. Iako je ponekad moguće operativno „obrnuti“ prethodno obavljenu vazektomiju , može se desiti da imate smanjen broj spermatozoida.
• Budite „cool”. Izbegavajte tople kupke, saune i druge oblike dugotrajnije izloženosti toploti koja može privremeno smanjiti brojnost spermatozoida. Tesan donji veš i predugo sedenje, ili držanje prenosnih računara u krilu takođe mogu povećati temperaturu skrotuma.
• Pravilno se hranite. Unosite dovoljne količine svežeg voća i povrća, kao i koštunjavog voća (bademi, brazilski orah) koji će obezbediti adekvatan unos vitamina i mineralna neophodnih za pravilno funkcionisanje reproduktivnog sistema. Ukoliko Vam navike u okviru životnog stila ne idu na ruku, možete razmisliti o redovnom uzimanju prirodnih suplemenata poput PeruvianMaca tableta koji značajno mogu zaštititi i obnoviti reproduktivno zdravlje.

!Zabranjeno je preuzimanje ovog teksta u delu ili celosti bez saglasnosti uredništva bloga!

Da li je danas plodnost niža?

Da li se plodnost parova smanjila u savremenom dobu? Moguće. Razlozi za ovo uključuju i:

1. sve kasnije doba u kom žene stupaju u brak i rađaju decu
2. veću učestalost seksualno prenosivih bolesti (SPB) koje štete reproduktivnom traktu i muškaraca i žena
3. svetski fenomen smanjenja broja spermatozoida muškaraca. Nedavno je primećeno da broj spermatozoida muškaraca širom sveta opada tokom poslednjih decenija. Ostaje nejasno da li je uzrok ovoj pojavi zagađenje okoline ili stresan život savremenog doba.

Dobra vest je da u današnjem društvu definitivno postoji sve veća svest o neplodnosti. To više nije tabu tema, a parovi su, uz podršku porodice, sve spremniji da potraže medicinsku pomoć.

Gde potražiti pomoć?

Većina parova će konsultovati svog porodičnog lekara koji će ih, ukoliko se sumnja na neplodnost, uputiti ginekologu-akušeru. Prvoj poseti bi trebalo da prisustvuju oba partnera. Obično lekar izloži moguće uzroke neplodnosti, te predloži plan procene. Prvi korak bi trebalo da bude tačna dijagnoza u cilju odgovora na pitanje zašto do trudnoće ne dolazi. Kada je dijagnoza ustanovljena, par i lekar bi trebalo da porazgovaraju o planovima za lečenje. Za teže slučajeve moguće je predložiti odlazak specijalisti u ovoj oblasti.

Na žalost, iako je neplodnost uvek bitan problem, obično nikada nije hitan. Ovo često znači da parovi odlažu odlazak kod lekara. „Pobrinućemo se za to sledećeg meseca.“ Mnogi uvide da vreme leti, i pre nego što shvate, njihove šanse za trudnoću počinju da se smanjuju, čak i pre nego što su uspeli da se podvrgnu tretmanu. Upamtite da se sve u životu vraća, osim vremena!

Upozorenje!

Postoje određeni znaci koji zahtevaju što skoriju posetu lekaru:

· Ciklusi u razmacima od tri nedelje ili manje

· Izostanak ciklusa duže od tri meseca

· Neredovni ciklusi

· Istorijat karličnih infekcija

· Dva ili više pobačaja

· Žene preko 35 godina – vreme je sad na ceni!

· Muškarci koji su imali infekcije prostate

· Muškaci čiji testisi se ne mogu osetiti u skrotumu