Kako bismo razumeli zašto ne dolazi do začeća, moramo razmotriti četiri ključna elementa koja su potrebna da bi se dobila beba – jajne ćelije, spermu, jajovode i matericu. Medicinska ispitivanja, koja često izgledaju kao da im nema kraja, ustvari se tiču neke od ove četiri kategorije. U 40% slučajeva, problem će biti kod muškarca, u 40% kod žene, dok će u 10% slučajeva postojati problem kod oba partnera. U jednom broju slučajeva, oko 10%, uzrok se ne može utvrditi čak ni nakon iscrpnih ispitivanja (neobjašnjena neplodnost).
Pre nego što se započne sa ispitivanjima, lekar će se detaljno upoznati sa zdravstvenom istorijom para, a obaviće i fizički pregled oba partnera, kako bi utvrdio da li postoje znaci koji bi uputili na uzrok problema. Lekara će zanimati detalji koji se tiču vašeg menstrualnog ciklusa, kao i vaše seksualne navike i istorijat hirurških intervencija ili bolesti, te bi trebalo da budete spremni da odgovorite na ova pitanja. Mnoge klinike pacijentima daju da popune obrasce pomoću kojih će dobiti sve ove informacije. Fizički pregled takođe može lekaru obezbediti korisne informacije, i on će obratiti posebnu pažnju na važne kliničke znake poput neuobičajene maljavosti, preterano masne kože, ili prisustva mlečnog iscetka iz dojke.
Međutim, za većinu parova, potrebne su dalje pretrage kako bi se utvrdila dijagnoza. Ova specijalizovana ispitivanja predstavljaju medicinsku obradu problema neplodnosti, i mogu se uspešno obaviti u roku od mesec dana. Važno je da čitava procedura bude pravilno vremenski usklađena sa menstrualnim ciklusom, a ovaj strateški plan se dokazao kao koristan u praksi.
Prvi dan krvarenja se naziva Dan 1, i tada se mogu obaviti analize sperme. Hormonalno testiranje krvi žene na prolaktin, LH, FSH, TSH se može izvršiti između trećeg i petog dana ciklusa, a zatim sledi histerosalpingogram (rendgensko snimanje materice i jajovoda). Ultrazvuk kojim se osmatra ovulacija se radi između 11. i 16. dana, što se takođe koristi za određivanje vremena obavljanja PCT-a (postkoitalnog testa), tokom kojeg se analizira i cervikalna sluz. Nivo progesterona u serumu se meri 21. dana, oko sedam dana nakon ovulacije, čime se obezbeđuje uvid u kvalitet ovulacije. Laparoskopija se može izvršiti u toku istog meseca (od 20. do 25. dana), i može se po želji kombinovati sa biopsijom endometrijuma.
Primenom ovog plana nema gubljenja vremena, a parovi mogu biti uvereni da će mogući razlog koji uzrokuje neplodnost, ukoliko postoji, biti otkriven u toku mesec dana.
Medicinsku obradu ne bi trebalo obustaviti kada se problem utvrdi – i dalje je bitno obaviti sva ispitivanja, s obzirom da je moguće da neplodni parovi pate od nekoliko različitih problema. Mnoge bolesti, kao što su zapaljenska obolenja gornjeg genitalnog trakta (eng. pelvic inflammatory disease, ili PID), koja mogu dovesti do blokade jajovoda, su „tihe“, odnosno pacijent nema apsolutno nikakve znake ili simptome.
Nepravilni rezultati jednog testa ne znače obavezno da postoji problem, te će možda biti potrebno ponoviti test kako bi se potvrdilo da je reč o stalnom problemu.
Ponekad pacijentima može biti teško da se pomire sa činjenicom da postoji neki teži problem koji predstavlja značajnu prepreku za začeće trudnoće. Istina može biti gorka, ali je daleko bolje suočiti se i izboriti sa njom, nego živeti u iluziji! Sa naprednom reproduktivnom tehnologijom kakva nam je danas dostupna, uvek postoji rešenje, bez obzira kakav je problem u pitanju, ali zapamtite da ukoliko ne možete inteligentno utvrditi problem, ne možete ni pronaći rešenje!
Na žalost, vrlo je uobičejeno da se ispitivanja obavljaju samo delimično, a ponekad se uopšte ni ne vrše. Često se sa lečenjem počinje i pre postavljanja dijagnoze. Sa druge strane, nekim lekarima je potrebno toliko dugo da obave ispitivanja da pacijentima postane muka od svega – na kraju krajeva, oni žele lek!
Par se mora posmatrati zajedno, a prvi test koji se mora obaviti je analiza sperme. Na žalost, ponekad se dešava da žena bude podvrgnuta bezbrojnim ispitivanjima (ponekad i više puta!), a da za to vreme muževljeva sperma (gde je ustvari problem) nije ispitana niti jednom.
Tek se nakon potpune medicinske obrade može pristupiti osmišljavanju plana lečenja, kada ćete morati da donesete odluke u vezi sa mogućnostima lečenja koje vam stoje na raspolaganju.
